Intro: e-19-16----19-16-----18-14----18-14----16-12----16-12-----------9-12-11-9-11-| h-------16-------16--------14-------14-------12-------12---8-12--------------| g----------------------------------------------------------------------------| 2X d----------------------------------------------------------------------------| a----------------------------------------------------------------------------| E----------------------------------------------------------------------------| G#m (133111@4) E (022100@1) F# (244322@1) G#mMislila (133111@4)je da su oblaci kise G#m (133111@4) H C#sus2sivilom (x13311@4)pritisli zidove sobe, G#m (133111@4) E (022100@1) F# (244322@1)G#ma (133111@4)njene suze su mutile vode G#m (133111@4) H C#sus2iz (x13311@4)kojih brodovi davno otplovise. prelaz X: G#m (133111@4) H C#sus2 (x13311@4) Ee-----------------------------------------------------------| (022100@1)h-----------------------------------------------------------| g-----------------------------6---6--8-6--------------------| d--6---6--8-6---9---9--11-9-----6----------6---6--8-6-9-8---| a----6------------9--------------------------6--------------| E-----------------------------------------------------------| G#m (133111@4) H C#sus2e-----------------------------------------------------------| (x13311@4)h-----------------------------------------------------------| g-----------------------------6---6--8-6--------------------| d--6---6--8-6---9---9--11-9-----6----------6----------------| a----6------------9-----------------------------------------| E-----------------------------------------------------------| Kako zivot izgubi smisao, pojavi se pitanje zasto i sve je pusto ko prazna misao jutro je, a nekom je sunce vec zaslo. EI (022100@1)tiho prekriva je F# (244322@1) Ezuti (022100@1)pokrov svih godina, D#sus2 to je samo lisce riff X minulih jeseni, to su samo magle minulih jeseni, to je samo strah. Sanjala je sve divne snove zaboravila nas, laku noc zasto sve reci tako bole najcarolija izgubi moc. I gledaju je zbunjeno slike, fotografije suncanih dana, uramljene kao da disu svakim dahom pisu rec - sama. I tiho prekriva je zuti pokrov svih godina, to je samo lisce minulih jeseni, to su samo magle minulih jeseni, to je samo strah.