Intro:
e-19-16----19-16-----18-14----18-14----16-12----16-12-----------9-12-11-9-11-|
h-------16-------16--------14-------14-------12-------12---8-12--------------|
g----------------------------------------------------------------------------| 2X
d----------------------------------------------------------------------------|
a----------------------------------------------------------------------------|
E----------------------------------------------------------------------------|

G#m (133111@4)      E (022100@1)   F# (244322@1)     G#mMislila (133111@4)je da su oblaci kise
G#m (133111@4)            H        C#sus2sivilom (x13311@4)pritisli zidove sobe,
G#m (133111@4)        E (022100@1)       F# (244322@1)G#ma (133111@4)njene suze su mutile vode
G#m (133111@4)            H           C#sus2iz (x13311@4)kojih brodovi davno otplovise.

prelaz X:
   G#m (133111@4)        H             C#sus2 (x13311@4)     Ee-----------------------------------------------------------| (022100@1)h-----------------------------------------------------------|
g-----------------------------6---6--8-6--------------------|
d--6---6--8-6---9---9--11-9-----6----------6---6--8-6-9-8---|
a----6------------9--------------------------6--------------|
E-----------------------------------------------------------|
   G#m (133111@4)        H             C#sus2e-----------------------------------------------------------| (x13311@4)h-----------------------------------------------------------|
g-----------------------------6---6--8-6--------------------|
d--6---6--8-6---9---9--11-9-----6----------6----------------|
a----6------------9-----------------------------------------|
E-----------------------------------------------------------|

Kako zivot izgubi smisao,
pojavi se pitanje zasto
i sve je pusto ko prazna misao
jutro je, a nekom je sunce vec zaslo.


EI (022100@1)tiho prekriva je
F# (244322@1)             Ezuti (022100@1)pokrov svih godina,
      D#sus2
to je samo lisce
            riff X
minulih jeseni,
to su samo magle
minulih jeseni,
to je samo strah.

Sanjala je sve divne snove
zaboravila nas, laku noc
zasto sve reci tako bole
najcarolija izgubi moc.

I gledaju je zbunjeno slike,
fotografije suncanih dana,
uramljene kao da disu
svakim dahom pisu rec - sama.

I tiho prekriva je
zuti pokrov svih godina,
to je samo lisce
minulih jeseni,
to su samo magle
minulih jeseni,
to je samo strah.